Biblijski stihovi o Impermanence

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.

Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,

И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.

Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати.

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

И који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.

Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.

Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.

Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.

Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?

Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.

А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.

Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,

Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.

Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети.