Biblijski stihovi o Transience of Earthly Gifts

Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

Јер је свако тело као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде;

Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.

Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.

Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.

За наследство непропадљиво, које неће иструхнути ни увенути, сачувано на небесима за вас,

А у великом дому нису суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?

Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.

Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из сујетног свог живљења, које сте видели од отаца;

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.

Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

Богатима на овом свету заповедај да се не поносе нити уздају у богатство пропадљиво, него у Бога Живога, који нам све даје изобилно за ужитак;

Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.

Кад ће се дакле ово све раскопати, каквим треба вама бити у светом живљењу и побожности,

Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.

Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.

Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?

Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.

Али сви бејасмо као нечисто шта, и сва наша правда као нечиста хаљина; зато опадосмо сви као лист, и безакоња наша као ветар однесоше нас.

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека.

Јер ништа не донесосмо на овај свет, дакле не можемо ништа ни однети.

По заповестима и наукама људским?

Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,

Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.