Biblijski stihovi o Joseph

А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога?

И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

И господар Јосифов ухвати га, и баци га у тамницу, где лежаху сужњи царски: и би онде у тамници.

А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.

И остави у Јосифовим рукама све што имаше, и не разбираше низашта осим јела које јеђаше. А Јосиф беше лепог стаса и лепог лица.

А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:

И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.

Али Господ беше с Јосифом и рашири милост своју над њим и учини те омиле тамничару.

И рече Јосиф браћи својој: Ја ћу скоро умрети; али ће вас зацело Бог походити, и извешће вас из ове земље у земљу за коју се заклео Авраму, Исаку и Јакову.

И Господ беше с Јосифом, те би срећан, и живеше у кући господара свог Мисирца.

Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.

И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.

И Јосиф стече милост у њега, и двораше га; а најпосле постави га над целим домом својим, и шта год имаше њему даде у руке.

Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.

И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

Овако кажите Јосифу: Молим те, опрости браћи својој безакоње и грех, што ти пакостише; сада опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше.

И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,

Тада Јосиф паде на лице оцу свом, и плака над њим целујући га.

И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,

После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.

И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

Тако живљаше Јосиф у Мисиру с домом оца свог, и поживе сто и десет година.

А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир.

Зато поручише Јосифу: Отац твој заповеди на самрти и рече:

А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?

И рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.

Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.

Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.

Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.

И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.

Ја ћу ићи с тобом у Мисир, и ја ћу те одвести онамо, и Јосиф ће метнути руку своју на очи твоје.

И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.

И закле Јосиф синове Израиљеве и рече: Заиста ће вас походити Бог; а ви онда однесите кости моје одавде.

И догоди се после, те се жена господара његовог загледа у Јосифа, и рече: Лези са мном.

Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој.