Biblijski stihovi o mandrakes

А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.

И увече кад се Јаков враћаше из поља, изиђе му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.

Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

И изниче, и поста бусат чокот, низак, коме се лозе пружаху к њему а жиле беху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе.

А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

Узимаће змије у руке, ако и смртно шта попију, неће им наудити; на болеснике метаће руке, и оздрављаће.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.

А мана беше као семе коријандрово, а боја му беше као боја у бдела.

Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.

Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.

А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.

А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

После ми дође реч Господња говорећи: Шта видиш, Јеремија? И рекох: Видим прут бадемов.

И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.

Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.

А на самом свећњаку беху четири чашице као бадем са својим јабукама и цветовима,

А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити.

И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама.

А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сирових неосушених, онда бих изгубио снагу и био као и други човек.

Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.

Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.

Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,

Опет ћеш садити винограде на брдима самаријским, садиће виноградари и јешће род.

Од нарда и шафрана, од иђирота и цимета са свакојаким дрвљем за кад, од смирне и алоја и са сваким прекрасним мирисима.