Biblijski stihovi o Memorial

И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним.

Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли Му се; нађе Га у Ветиљу, и онде говори с нама.

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?

Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.

Него да памтите и творите све заповести моје, и будете свети Богу свом.

Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

И метни та два камена на пораменице оплећку, да буду камени за спомен синовима Израиљевим, и Арон да носи имена њихова пред Господом на оба рамена своја за спомен.

Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњег?

Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас,

Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

Ово су празници Господњи, сабори свети, на које ћете се сабирати у време њихово:

И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.

Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим.

Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

И нека носи Арон имена синова Израиљевих на напрснику судском на срцу свом кад улази у светињу за спомен пред Господом вазда.

Учинићу да се не заборавља име твоје од колена на колено; потом ће те славити народи ва век века.

Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;

Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.

Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,

Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.

Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.

И да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом.

И узевши новце за очишћење од синова Израиљевих остави их за потребу у шатору од састанка, и биће синовима Израиљевим спомен пред Господом за очишћење душа ваших.

Помени ме, Боже мој, зато, и немој избрисати добра мојих која учиних дому Бога свог и служби његовој.

Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.