Biblijski stihovi o Resentment

Јер знаше да су Га из зависти предали.

И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити.

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?

Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

Да не тражимо лажне славе раздражујући један другог, и завидећи један другом.

Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.

Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче;

А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.

Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.

Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.

Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?

Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.

Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.

И цар Давид чувши све ово разгневи се врло.

Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.

А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

Немој се жестити гледајући неваљале, немој завидети онима који чине безакоње.

А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;

Њихова су уста пуна клетве и горчине.

И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.

Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.