Biblijski stihovi o Bitterness

Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.

Њихова су уста пуна клетве и горчине.

Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.

Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

Пут твој и дела твоја то ти учинише; то је од зла твог да је горко и да ти допире до срца.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

Који наоштрише језик свој као мач, стрељају речима, које задају ране,

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

И дух ме подиже и однесе и иђах жалостан од срдње у духу свом; али рука Господња силна беше нада мном.

Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје.

А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих.

Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

И дође ми реч Господња говорећи:

И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће кострет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити.

И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем.

Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.

И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.

Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?

Јер Господ виде да је у љутој невољи Израиљ, и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног, и да нема никога да помогне Израиљу.

Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.

Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути.

Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.

Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Мужеви! Љубите жене своје и не срдите се на њих.

И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.