Biblijski stihovi o Frustration

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру?

Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан.

Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.

Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

А Јони би врло недраго, и расрди се.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

И намирићу гнев свој над тобом, и ревност ће се моја уклонити од тебе, и умирићу се, и нећу се више гневити.

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.

Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Нек се рашири стиснуто срце моје, из тескобе моје извади ме.

Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

И дође ми реч Господња говорећи:

Јер тело жели против духа, а дух против тела; а ово се противи једно другом, да не чините оно шта хоћете.