Biblijski stihovi o Disappointment

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.

Али Сион рече: Остави ме Господ, и заборави ме Господ.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

А Јони би врло недраго, и расрди се.

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Господ се врло разгневи на оце ваше.

Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?

Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.

Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

И изишавши напоље плака горко.

Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

Јер од кад говорим, вапим, ради насиља и пустошења вичем, јер ми је реч Господња на поругу и на подсмех сваки дан.

Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.

Еда ли си сасвим одбацио Јуду? Еда ли је омрзао души Твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лека? Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.

Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?

Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

Али Бог, који теши понижене, утеши нас доласком Титовим.

А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

Али се сад радујем, не што бисте жалосни, него што се ожалостисте на покајање: јер се ожалостисте по Богу, да од нас ни у чему не штетујете.

Сејаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидеће се летине своје, са жестоког гнева Господњег.

Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме.

Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?

Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?