Biblijski stihovi o Saul

А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,

Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло.

Тако погибе Саул; и три сина његовог и сва чељад његова погибоше заједно.

А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.

И беше велики рат с Филистејима свега века Сауловог; и кога год виђаше Саул храброг и јунака, узимаше га к себи.

А дух Господњи отиде од Саула, и узнемираваше га зао дух од Господа.

И Саул царујући над Израиљем ратоваше на све непријатеље своје, на Моавце и на синове Амонове и на Едомце и на цареве совске и на Филистеје, и куда се год обраћаше, надвлађиваше.

Кад Саул би цар годину дана (а царова две године над Израиљем),

И вративши се Самуило отиде за Саулом, и поклони се Саул Господу.

А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.

Али Саул рече: Да се не погуби данас нико, јер је данас Господ учинио спасење у Израиљу.

А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.

И Саул такође отиде својој кући у Гавају, и с њим отидоше војници, којима Бог такну срца.

Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;

И начини Саул олтар Господу; то би први олтар који начини Господу.

И уставши рано Самуило пође пред Саула. И јавише Самуилу говорећи: Саул дође у Кармил, и ено подиже себи споменик, па се врати оданде и отиде даље и сиђе у Галгал.

А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.

Кад Самуило дође к Саулу, рече му Саул: Благословен да си Господу! Извршио сам реч Господњу.

И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се.

И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог.

И од тог дана Саул гледаше попреко Давида.

И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.

И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио.

Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.

Он имаше сина по имену Саула, који беше млад и леп да не беше лепшег од њега међу синовима Израиљевим, а главом беше виши од свега народа.

А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.

И Саул рече момку свом: Добро велиш; хајде да идемо. И пођоше у град где беше човек Божји.

Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, ког уклоних испред тебе.

Тада рече Саул Господу Богу Израиљевом: Покажи правога. И обличи се Јонатан и Саул, а народ изађе прав.

Тако погибе Саул и три сина његовог и момак који му ношаше оружје и сви људи његови заједно, оног дана.

Кад оног који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,

И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?

И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га.

Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом.

А кад жена виде Самуила, повика гласно, и рече жена Саулу говорећи: Зашто си ме преварио? Та ти си Саул.

А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду.

Тада се врати Саул од Филистеја, а Филистеји отидоше у своје место.

И Саул не рече ништа онај дан, јер мишљаше, догодило му се штагод, те није чист, зацело није чист.

И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стрелци, и он се уплаши од стрелаца.