Biblijski stihovi o Sunrising

И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.

У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.

И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати.

Устани, светли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те.

И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

Спремите рат на њу, устаните да ударимо у подне. Тешко нама, јер дан наже, и сенке вечерње одуљаше.

И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.

И врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око сунчаног рођаја.

Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,

А вама, који се бојите имена мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим, и излазићете и скакаћете као теоци од јасала.

Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом.

И извешће као видело правду твоју, и правицу твоју као подне.

Подигох једног са севера, и доћи ће; од истока сунчаног призваће име моје, ступаће по главарима као по калу и као што лончар гази блато.

Од истока сунчаног до запада да се слави име Господње.

Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.

Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, такав ће бити долазак Сина човечијег.

А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука.

Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се.

Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.

Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова;

Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост.

Тада одели Мојсије три града с ове стране Јордана према истоку,

И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се.

Оног тражите који је створио звезде, кола и штапе, и који претвара сен смртни у јутро, а дан у тамну ноћ, који дозива воде морске и пролива их по земљи; име Му је Господ.

И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

Јер је Господ Бог сунце и штит, Господ даје благодат и славу; онима који ходе у безазлености не ускраћује ниједног добра.

И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.

А ујутру кад усташе и сунце ограну над оном водом, угледаше Моавци према себи воду где се црвени као крв.

Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;

И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу између трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих леђима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.

Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.

Слатка је светлост, и добро је очима гледати сунце;

По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

Ко је подигао правду с истока? Ко је дозвао да иде за њим устопце? Ко јој је покорио народе и дао јој власт над царевима и учинио те су као прах мачу њеном и као развејана плева луку њеном?