Biblijski stihovi o Unfulfilled Dreams

Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

Теши се Господом, и учиниће ти шта ти срце жели.

Јер као жену остављену и у духу ожалошћену дозва те Господ, и као младу жену пуштену, говори Господ.

Одлази у своје место; рекох да ћу те даривати, а ето Господ не да ти дара.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.

И упита Саул Господа, али му Господ не одговори ни у сну ни преко Урима, ни преко пророка.

А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.

Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам.

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.

Ни да градимо кућа да у њима живимо, ни да имамо винограда ни њиве ни усева.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.

Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,

Отићи ћеш и одатле с рукама над главом својом, јер Господ одбацује узданице твоје, и нећеш бити срећан у њима.

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.

Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

Јер им рече: Да чујете сан што сам снио:

Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.

Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.