Biblijski stihovi o Death and Transition

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

И врати се прах у земљу, како је био, а дух се врати Богу, који га је дао.

Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.

Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи.

Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.

А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,

Не плачите за мртвим нити га жалите; него плачите за оним који одлази, јер се неће више вратити нити ће видети своје постојбине.

Него је Бог судија, једног понижује а другог узвишује.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

Јер живи знају да ће умрети, а мртви не знају ништа нити им има плате, јер им се спомен заборавио.

Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.

А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?

И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.

А ти иди ка свом крају; и почиваћеш и остаћеш на делу свом до свршетка својих дана.

Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.

И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,

Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.

Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.

Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

Али се не бојимо, и много волимо отићи од тела, и ићи ка Господу.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.

Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?

Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Ко се год приближи к шатору Господњем гине; хоћемо ли сви изгинути?

Скупа је пред Господом смрт светаца Његових.

Јер будући у овом телу, уздишемо отежали; јер нећемо да се свучемо, него да се преобучемо, да живот прождере смртно.

Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.

Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.

Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.