Biblijski stihovi o Emotional Reflection

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Јер жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никада не каје; а жалост овог света смрт доноси.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.

Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

Јер, гле, ово само што се по Богу ожалостисте, колико учини старање међу вама? Какво правдање, какву неповољност, какав страх, какву жељу, какву ревност, какву освету? У свему показасте се да сте чисти у делу.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.

И да се обновите духом ума свог,

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.

Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

И дође ми реч Господња говорећи:

Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.

Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

И изишавши напоље плака горко.

Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.

И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.

И који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

Ударише сузе Исусу.

Нека изађе тужњава моја преда Те, Господе! По речи својој уразуми ме.

Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.

И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.

И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.

Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.