Biblijski stihovi o Emotional Expression

А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих.

А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,

Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.

А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.

Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

А у свакоме се појављује Дух на корист;

Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.

Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.

Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.

Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.

Тада сиђе дух Божји на Саула кад чу те речи, и он се разгневи врло.

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.

К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.

И подиже Давид и народ који беше с њим глас свој, и плакаше докле већ не могоше плакати.

Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?

Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.

Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.

Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.

Врло слободно говорим к вама, много се хвалим вама, напунио сам се утехе, изобилан сам радошћу поред свих брига наших.

Ово говори, и саветуј, и карај са сваком заповешћу да те нико не презире.

Реч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како вам свакоме треба одговарати.

И дође ми реч Господња говорећи:

Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.

Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.