Biblijski stihovi o Moon

Гле, ни месец не би сјао, ни звезде не би биле чисте пред Њим,

Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и страшни дан Господњи.

Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.

Али у те дане, после те невоље, сунце ће помрчати, и месец своју светлост изгубити.

Јер звезде небеске и прилике небеске неће пустити светлост своју, сунце ће помрчати о рађању свом, и месец неће пустити светлост своју.

Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова;

Тада проговори Исус Господу онај дан кад Господ предаде Аморејца синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани сунце над Гаваоном, и месече над долином елонском.

И посрамиће се месец и сунце ће се застидети кад Господ над војскама стане царовати на гори Сиону и у Јерусалиму, и пред старешинама својим прослави се.

И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.

И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.

Процветаће у дане његове праведник и свуда мир докле тече месеца.

И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао.

Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.

Кад погледам небеса Твоја, дело прста Твојих, месец и звезде, које си Ти поставио;

Дању те неће сунце убити ни месец ноћу.

Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост.

Пред њима ће се земља трести, небеса ће се поколебати, сунце ће и месец помркнути и звезде ће устегнути светлост своју.

И одмах ће по невољи дана тих сунце помрчати, и месец своју светлост изгубити, и звезде с неба спасти, и силе небеске покренути се.

И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

Неће више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно, и дани жалости твоје свршиће се.

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава.

Хвалите Га, сунце и месече, хвалите Га, све звезде сјајне!

Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.

Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

И да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им; јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом;

Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

И стаде сунце и устави се месец, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитог? И стаде сунце насред неба и не наже к западу скоро за цео дан.

Овако вели Господ, који даје сунце да светли дању, и уредбе месецу и звездама да светле ноћу, који раскида море и буче вали његови, коме је име Господ над војскама:

Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

Тада ће Господ скинути накит с обуће и везове и месечиће,

И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

После опет усни други сан, и приповеди браћи својој говорећи: Усних опет сан, а то се сунце и месец и једанаест звезда клањаху мени.

И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.