Biblijski stihovi o Nature's Cycles

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.

Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.

И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;

Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

И за седам родних година роди земља свашта изобила.

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.

Свему има време, и сваком послу под небом има време.

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.

И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.

Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.

Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

А од смокве научите се причи: кад се већ њена грана помлади и стане листати, знате да је близу лето.

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

Нити рекоше у срцу свом: Бојмо се Господа Бога свог, који нам даје дажд рани и позни на време, и чува нам недеље одређене за жетву.

Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.

Од смокве научите се причи: кад се већ њене гране помладе и улистају, знате да је близу лето.

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.

Кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, и пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Он кад пусти глас свој, буче воде на небесима, подиже пару с крајева земаљских, пушта муње с даждем, и изводи ветар из стаја његових.

Гледате на дане и месеце, и времена и године.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Зато се затвори небо над вама да нема росе, и земља се затвори да нема рода њеног.

Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.