Biblijski stihovi o Nature's Response

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.

Сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.

И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој.

А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.

Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

Јер како пада дажд или снег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и учини да рађа и да се зелени, да даје семе да се сеје и хлеб да се једе,

Нека скаче поље и све што је на њему; тада нек се радују сва дрвета шумска

Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.

А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:

Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну.

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

Погледах на горе, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се.

И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га.

Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.

А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.

Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.

Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.

Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га,

Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

Јер ћете с весељем изаћи, и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости, и сва ће дрвета пољска пљескати рукама.

Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.

И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

Нек се веселе небеса, и земља се радује; нек пљеска море и шта је у њему;

Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.

Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима.