Biblijski stihovi o Nostalgia

Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.

И нико пивши старо неће одмах новог; јер вели: Старо је боље.

Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

Памтим судове Твоје од искона, Господе, и тешим се.

Присвојих откривења Твоја зававек; јер су радост срцу мом.

Помињем дане старе, пребрајам све послове Твоје, размишљам о делима руку Твојих.

Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.

Браћо! Ја још не мислим да сам достигао; једно пак велим: Шта је остраг заборављам, а за оним што је напред сежем се,

Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.

Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом.

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

Опомени се милосрђа свог, Господе, и милости своје; јер су откако је века.

Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,

Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.

Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити.

И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.

И љубави њихове и мржње њихове и зависти њихове нестало је, и више немају дела никада ни у чему што бива под сунцем.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.

Тако утешавајте један другог овим речима.

О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.

Наредбама Твојим тешим се, не заборављам речи Твоје.

Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.

Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

Али опомињи се Творца свог у младости својој пре него дођу дани зли и приспеју године, за које ћеш рећи: Нису ми миле;

Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

Мислите о ономе што је горе а не што је на земљи.

Који утекосте од мача, идите, не стојте; помињите Господа издалека, и Јерусалим нека вам је у срцу.

Радујте се праведни о Господу, и славите свето име Његово.

Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.

Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

Пребрајам старе дане и године од векова.

Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

Грехова младости моје, и мојих преступа не помињи; по милости својој помени мене, ради доброте своје, Господе!

Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.

Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.