Biblijski stihovi o Somber

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.

Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

Није ли дан Господњи мрак, а не видело? И тама, без светлости?

Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.

А кад погледа на земљу, а то невоља и мрак и тешка мука, и он загнан у таму.

Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!

Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.

Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.

И упрвши очи у њ гледаше дуго и заплака се човек Божји.

И претворићу празнике ваше у жалост и све песме ваше у плач, и метнућу кострет око свих бедара, и учинићу да свака глава оћелави и да буде жалост као за јединцем, и крај ће јој бити као горак дан.

Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!

Посади ме у таму као умрле одавна.

Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан.

Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном.

Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

За то припашите кострет, плачите и ридајте, јер се жестоки гнев Господњи није одвратио од нас.

Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

Облачим небеса у мрак, и кострет им дајем за покривач.

Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.

А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,

Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.

И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

И дође ми реч Господња говорећи:

Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.

Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Тако дакле да не спавамо као и остали, него да пазимо и да будемо трезни.