Biblijski stihovi o Strain

Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.

Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.

Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају вашој браћи по свету.

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

Коме радујте се, премда сте сад мало (где је потребно) жалосни у различним напастима,

Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?

Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства.

Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Вама није тесно место у нама, али вам је тесно у срцима вашим.

Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.

А Бог сваке благодати, који вас позва на вечну своју славу у Христу Исусу, он да вас, пошто мало пострадате, саврши, да утврди, да укрепи, да утемељи.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

И спотакнуће се многи и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.

Него вежу бремена тешка и незгодна за ношење, и товаре на плећа људска; а прстом својим неће да их прихвате.

Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

Кад чујемо глас о њему, клонуће нам руке, туга ће нас спопасти и болови као породиљу.

И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

И дође ми реч Господња говорећи:

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

Тада народ земаљски досађиваше народу Јудином и сметаше их у зидању;