Biblijski stihovi o Affliction

Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

Зато се утешисмо, браћо, вама у свакој жалости и невољи својој вашом вером;

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.

Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

Веровах кад говорих: У љутој сам невољи.

Протеривања, страдања, каква ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, каква протеривања поднесох, и од свих ме избави Господ.

Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.

И говорећи: Господе! Слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

Добро ми је што страдам, да се научим наредбама Твојим.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.

Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

Јер је праведно у Бога да врати муке онима који вас муче;

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

У коме трпим зло до самих окова као злочинац; али се реч Божија не веже.

Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Да се нико не смете у овим невољама; јер сами знате да смо на то одређени.

Јер ће у дане те бити невоља каква није била од почетка створења које је Бог створио до сад, и неће ни бити.

Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

У невољи мојој теши ме што ме реч Твоја оживљава.

Тешко мени од муке моје, рећи ће; љута је рана моја; а ја рекох: То је бол, треба да га подносим.

Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.

Поништен сам веома, Господе, оживи ме по речи својој.

Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.

А ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога у овом догађају.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.