Biblijski stihovi o End of Flood

Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

Зато тадашњи свет би водом потопљен и погибе.

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути.

Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,

А у седми дан дође потоп на земљу.

И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.

Али ће силном поплавом учинити крај месту њеном, и тама ће гонити непријатеље Његове.

И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити.

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

Јер ми је то као потоп Нојев: јер као што се заклех да потоп Нојев неће више доћи на земљу, тако се заклех да се нећу разгневити на те нити ћу те карати.

И не осетише док не дође потоп и однесе све; тако ће бити и долазак Сина човечијег.

И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.

И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

Тада рече Бог Ноју говорећи:

И наврши се седам дана како реку удари Господ.

А после те шездесет и две недеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.

И нестаће воде из мора, и река ће пресахнути и засушити се.

И први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;

Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

Али прође седам година родних у земљи мисирској;

А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.