Biblijski stihovi o Lookingglasses

И начини умиваоницу бронзану и подножје јој бронзано од огледала која доношаху гомилама жене долазећи на врата шатору од састанка.

Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;

А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.

А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.

Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.

Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити.

Одврати очи моје да не гледају ништавила, путем својим оживи ме.

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару;

Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.

Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.

И огледала и кошуљице и оглавља и покривала.

Уништавам знаке лажљивцима, и враче обезумљујем, враћам натраг мудраце, и претварам мудрост њихову у лудост;

Који граде резане ликове, сви су ништа, и миле ствари њихове не помажу ништа, и оне су им сведоци да не виде и не разумеју, да би се посрамили.

Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?

И рече ми: Шта видиш? А ја рекох: Видим, ето, свећњак сав од злата, и горе на њему чаша, и седам жижака његових на њему, и седам левака за седам жижака што су горе на њему,

Опет видех таштину под сунцем:

Хоће ли ми бити чист у кога су мерила лажна и у тобоцу преварно камење?

Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.

И ако вам кажу: Питајте враче и гатаре, који шапћу и мрмљају, реците: Не треба ли народ да пита Бога свог? Или ће питати мртве место живих?

Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.

Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.

Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

Тада погледах ја, Данило, и гле, стајаху друга двојица, један с ове стране на брегу реке, а други с оне стране на брегу реке.

И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово.

Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме?

Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.

Славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити,

У којима неки погрешивши сврнуше у празне говоре,

И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.

Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.