Biblijski stihovi o Social Exclusion

Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;

Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?

Јер ако дође у цркву вашу човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у рђавој хаљини,

Гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.

Али ће многи први бити последњи и последњи први.

Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у коме месту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату свом сиромаху.

И кад се праведник једва спасе, безбожник и грешник где ће се јавити?

Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.

Господ Господ говори, који сабира прогнанике Израиљеве: Још ћу му сабрати осим оних који су сабрани.

Да бејасте у оно време без Христа, одвојени од друштва Израиљевог, и без дела у заветима обећања, наду не имајући, и безбожни на свету:

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

Од нас изиђоше, али не бише од нас: кад би били од нас онда би остали с нама; али да се јаве да нису сви од нас.

Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела?

К својима дође, и своји Га не примише.

И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:

Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.

И нека не говори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од свог народа; и нека не говори ушкопљеник: Гле, ја сам суво дрво.

А ви осрамотисте сиромаха. Нису ли то богати који вас муче и вуку вас на судове?

Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

Кад береш виноград свој, не пабирчи шта обереш; нека дошљаку сироти и удовици.

А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?

Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете.

Безакоња ваша одвраћају то, и греси ваши одбијају добро од вас.

Опомињите се сужња као да сте с њима свезани, оних којима се неправда чини као да сте и сами у телу.

Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.

А ако ко не послуша речи наше, оног посланицом назначите, и не мешајте се с њим, да се посрами.

Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.

Јер Бог не гледа ко је ко.

И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.

Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.

Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.

А од осталих нико не смејаше приступити њима; него их хваљаше народ.