Biblijski stihovi o Exhaustion

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.

Деца се море и сустају, и младићи падају;

Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати.

А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.

А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом?

А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.

Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

Сузе пролива душа моја од туге, окрепи ме по речи својој.

Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?

Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.

Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

Рекао си: Тешко мени! Јер Господ додаде ми жалост на тугу; изнемогох уздишући, и мира не налазим.

А вама, браћо, да не дотужи добро чинити.

Јер ћу напојити уморну душу, и наситити сваку клонулу душу.

И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале.

Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост.

А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.

Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.

Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,

И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,

Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

Непријатељ гони душу моју, гази у прах живот мој, посађује ме у мрак, као давно помрле.

Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.