Biblijski stihovi o Confusion

Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.

Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.

Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.

Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.

Разбиће се пусти град, затворене ће бити све куће да нико не улази.

Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.

И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.

Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове.

Мене ли драже? Говори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу свом?

Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

И који лутају духом оразумиће се, и викачи ће примити науку.

И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

Посрамисмо се, што чусмо руг, стид попаде лице наше, што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

Ако ли кажеш у срцу свом: Како ћемо познати реч које није Господ рекао?

Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.

Разуми шта говорим; а Господ да ти да разум у свему.

Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.

Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.

Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер Ти згрешисмо.

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.

Имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене.

А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

Нек се постиде и посраме који траже душу моју! Нек одступе натраг, и осрамоте се који ми зло желе!

Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.

А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.

Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.

Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.

Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

Јер ко позна мисао Господњу?

Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило.

Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.

Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Срце је преварно више свега и опако: ко ће га познати?

Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих.